Mališani odeljenja četvrtog četiri iz kragujevačke osnovne škole "Svetozar Marković" uskoro se rastaju od svoje omiljene učiteljice Gorice Dimitrijević. Ocene budućih petaka već se uveliko šarene, a u dnevniku će biti zabeležene i petice Teodore Vranješević (11), iako ona već dve školske godine, zbog teške bolesti, ne deli đačku klupu sa svojim vršnjacima. Zahvaljujući učiteljici Gorici, koja Teodori svakog dana preko interneta drži individualnu nastavu, ova hrabra devojčica je, iz bolničke postelje u Nemačkoj, sustigla svoje drugare!
Teodorina bitka za život počela je pre dve godine, kada joj je otkrivena akutna mijeloidna leukemija. Uz pomoć velikog broja ljudi, koji su se odazvali humanitarnoj akciji, sakupljeno je dovoljno novca i urađena joj je transplantacija koštane srži u Nemačkoj. Njeno zdravstveno stanje se i dalje prati u Univerzitetskoj klinici u Frankfurtu, a roditelji i mlađi brat su se preselili u Nemačku da bi bili uz nju.
Kontakt sa svojim gradom, školom, nastavom, ali pre svega svojim razredom i drugarima, sve vreme održava - pre svega zbog dobrote i plemenitosti učiteljice Gorice. U zavisnosti od obaveza u školi, ova prosvetna radnica nesebično odvaja po nekoliko sati i od kuće, putem video-linka, Teodori održava nastavu po Nastavnom planu i programu Republike Srbije!
- Počele smo sa učenjem preko interneta u oktobru, a da bismo započele nastavu gradiva četvrtog razreda, prvo smo morale da obnovimo čitav treći - priča učiteljica za "Novosti". - Izrazito je draga, mila, lepo vaspitana i prepametna devojčica, pa smo neočekivano brzo savladale prošlogodišnju nastavu i već uveliko stigle program po kom rade i ostala deca. Često se našalim, pa kažem Teodori da smo se tako žestoko zaletele da ćemo i da prestignemo njene drugare. A ona mi obavezno naglasi da joj ni slučajno ne popuštam jer je bolesna.
Teodora ima sve petice. Nastavu ima svih pet dana, radi kontrolne i pismene zadatke kada i ostali đaci.
- Sada se već dešava, saznala sam, da ako je najavljena kontrolna vežba toga dana posle podne, đaci pozovu Teodoru i pitaju je kakvi su zadaci, jer znaju da je i ona radila test tog jutra - kroz smeh priča učiteljica. - Tako da osim svakodnevnog kontakta sa mnom, ona održava lepe veze i sa svojim drugarima.
- Sada se već dešava, saznala sam, da ako je najavljena kontrolna vežba toga dana posle podne, đaci pozovu Teodoru i pitaju je kakvi su zadaci, jer znaju da je i ona radila test tog jutra - kroz smeh priča učiteljica. - Tako da osim svakodnevnog kontakta sa mnom, ona održava lepe veze i sa svojim drugarima.
Da su u ovoj priči najmanje važne ocene, pa i lekcije iz udžbenika, već plemenitost i drugarstvo, potvrđuje i Teodorin otac Bogdan Vranješević.
- Zadivila nas je predanošću i strpljenjem u radu sa Teodorom, i to nakon završetka obaveza u školi - kaže Bogdan. - Ne možemo ni da zamislimo koliko joj je teško da svoje slobodno vreme, koje može da koristi u krugu porodice, svakodnevno podređuje našoj devojčici učeći je novim lekcijama. Možda je najvažnije to što je, kao pravi pedagog, Teodoru naučila značajnu životnu lekciju - nema nedostižnog cilja ako se ima dovoljno volje!
Tako je, kako Bogdan kaže, Teodora čak i u trenucima kada nije bila dobro, dok je ležala u bolničkoj postelji, imala časove i predano učila, radila domaće zadatke...
- To joj je pomoglo i psihološki, u oporavku, jer su joj svakodnevni časovi sa učiteljicom bili simbolična veza sa drugarima i nekim normalnim životom koji je vodila do pre dve godine - kaže otac. - Teodora je, zahvaljujući početku nastave sa učiteljicom prošle jeseni, izašla iz perioda u kome je bila izuzetno depresivna, kao veselo dete koje se raduje povratku kući, svojim drugarima i školi!
NAJVEĆA ŽELjA
Nije bilo lako videti je u bolničkoj postelji, ali Teodora je divna, prepametna, lepo vaspitana i hrabra devojčica i sve mi je olakšala - kaže učiteljica Gorica. - Kaže mi tako na pola časa, opušteno, "Izvinite, samo da mi priključe krv"... Progutam knedlu i nastavimo. A najveća joj je želja, to mi je rekla pre neki dan, da makar jednom ušeta u razred kada smo svi zajedno. To ćemo joj ispuniti, kad-tad!
NIJE OBAVEZNO
Gest naše učiteljice, na koju smo ponosni svi u školi, niti je njena obaveza niti je uobičajen - kaže Tatjana Marjanović, direktorka škole "Svetozar Marković". - Devojčica je kod nas od prvog razreda, naš je sugrađanin, naš đak i podržali smo dobru volju učiteljice Gorice da joj na ovaj način pomogne. Čast nam je da učiteljica sa takvim entuzijazmom, poznata po tome što obožava decu i što đaci nju neizmerno vole, bude u redovima ove ustanove.
Коментари
Постави коментар