Stambeni objekat N1 smešten je u najužem gradskom jezgru, na uskoj parceli koja je tipična za haotično urbano okruženje nasleđeno iz prošlosti.
Projekat zgrade sa četiri stana u Nemanjinoj ulici broj 1 u Kragujevcu, kojeg potpisuju Marija i Petar Simović iz Studija Simović, nastao je bez direktnog obaziranja na najuži kontekst ulice jer se on tokom godina izgubio u onom smislu koji podrazumeva odnos objekta prema ulici, gradu, prolaznicima i na kraju korisnicima.
Kontekst profane jednoporodične arhitekture, bez jasnih stilskih odlika i nedefinisanog odnosa prema urbanitetu postao je teren koji je jedino moguće bilo negirati, dok sa druge strane objekti koji su imali određenu estetiku međuratne arhitekture namenjene za tada nešto boljestojeće korisnike, ostali su kao setna reminiscencija na prošlost. Takođe, deo ulice čini jedan višeporodični objekat izgrađen u poslednjih deset godina koji je primer klasičnog graditeljstva za tržišnu upotrebu.
Objekat N1 projektovan je isprva sa slobodnim prizemljem za zelenilo i parkiranje, ali kako su se isprečila birokratska ograničenja, objekat je „potopljen“ zadržavajući sve zamišljene morfološke karakteristike na parceli koja ima ulični front od oko sedam metara.
Tako je projektantskim rešenjem ulaz u objekat kao i parkiranje premešteno u formalno podrumsku etažu. Zelenilo je nadomešteno parternom baštom na koju izlazi jedan od stanova u prizemlju, kao i dvema krovnim baštama namenjene za dva dupleksa.
Zbog oblika objekta koji se definiše kao neprekinuti niz, on komunicira sa ulicom samo preko ulične fasade. Kako bi se ona zaštitila od kasnijih deformacija i intervencija korisnika, tretirana je tako da nema terasa, a ventlisanom fasadom čiji pločasti HPL materijal je postao i materijal koji je poslužio da se razreši zasenčenje stanova, rezultirala je jednom preciznom i „akontekstualnom“ fasadom.
Коментари
Постави коментар