Potresna ispovest oca mladića Stefana (25) koji je osakaćen bejzbolkom u Kragujevcu iz čista mira


KRAGUJEVAC - Preko sto dana gledao sam dete koje je bilo kao biljka. Ne dao Bog to ni jednom roditelju. Dete mi je bilo više mrtvo nego živo. Razmišljao sam da presudim sebi. A onda vam od nekud dođe nadljudska snaga da se borite - ovim rečima Nebojša Jovanović, otac Stefana Jovanovića (25), žrtve nasilnika koji ga je pre pet godina brutalno prebio bejzbol palicom, prvi put priča o životnoj drami.
U potresnoj ispovesti za Kurir Nebojša Jovanović iz Kragujevca priča o borbi jedne porodice za život svog deteta koje je ostalo invalid posle napada huligana.
Sve se dogodilo 28. marta 2013. godine, kada je ovaj mladić, tada maturant, otišao u Politehničku školu, gde ga je Darko Radivojević, uz pomoć saučesnika Nikole Šita, krvnički napao u kafiću nedaleko od ove obrazovne ustanove.
Krenuo je pakao ove porodice, operacija na mozgu, gubljenje vida, spasavanje ruke...
- Stefan je bio sportista. Lep momak. Napali su ga s leđa. Nije ni imao šansu da se odbrani. Tek posle četiri meseca je počeo da priča. Tada saznajemo da ne vidi. To je bilo strašno. Video je na levo oko jedino senke, a desno oko mu je ostalo bez funkcije. Dobio je povrede opasne po život, retko je ko verovao da će preživeti. U danu vam se život okrene. Bez ikakvog razloga neko vam uništi dete. Od sportiste postane biljka - priča nam Nebojša, dok mu je pogled tako ka Rusiji i čuvenom doktoru Ernstu Muldaševu u grad Ufa, blizu granice sa Kazahstanom, u nadi da će Stefan povratiti vid.
Jedan odlazak košta oko 4.000 evra.
- On ima atrofiju očnog živca i kod nas se to ne leči. Jedino dr Muldašev ima uspeha i nadamo se da će Stefanu oporaviti vid. On sada vidi različito na oba oka. Lečenje moram da nastavimo kako znamo. Radim danonoćno, prodali smo sve što imamo. Nismo mi nikada bili prebogati, ali pre ove nesreće bili smo normalna porodica, za život se imalo - priča Nebojša govori o požrtvovanosti i borbi jedne porodice, koja ulaže nadljudske napore da pomogne svom detetu, čiji je život bespovratno promenjen zbog surovog i kukavičkog napada.
Stefan je sada kod kuće, ima spazam u celoj levoj strani tela. Leva ruka mu je van funkcije. Hoda teško. Govori otežano. Najgore je to što mu je vid jako loš, bez pomoći ne može nigde. Nebojša govori o teškim trenucima...
Pomozite, ako možete
Apelujemo na čitaoce da, ukoliko su u mogućnosti, pomognu oporavak nesrećnog mladića. Žiro-račun na koji se mogu uplatiti sredstva na ime Nebojša Jovanović je 205900101873087066 i otvoren je u Komercijalnoj banci.
- Zamislite kada sada na levoj ruci pomeri prste i vi se obradujete zbog toga. Kada se rodi nada da će moći i levu ruku da pomera. Pre neki dan na seoskom putu sam mu dao da vozi auto automatik par stotina metara. Njegovoj sreći nije bilo kraja. A i on zna da nije bilo nesreće ko zna gde bi bio sada. Hteo je da studira DIF. Ne znam odakle mu tolika snaga da se bori. Od plivanja u bazenu kada je ponovo počinjao da hoda, do sadašnjeg stanja koje ide ka boljem - priča nam otac.
I te retke trenutke sreće koje dođu posle biblijske borbe, često izgube jer uvek nedostaje novca.
- Često nemamo dovoljno da ispratimo terapije. Onda se funkcije izgube, ili stagniraju. To mi dođe kao najteži poraz. Bliži se septembar kada treba ponovo da odemo u Rusiju - priča Nebojša.
Neizmerna zahvalnost dr Radetu Nikoliću
Zahvaljujući jednom od naših najboljih neurohirurga Radetu Nikoliću iz kragujevačkog Kliničkog centra, koji je sanirao tešku povredu glave, Stefan je preživeo. Mozak je bio teško oštećen I bukvalno mu je bio prosut posle udarca bejzbolkom... Lečenje je nastavljeno u Beogradu.
Stefanovi napadači su u zatvoru. Darko Radivojević je zbog pokušaja ubistva osuđen na 12 godina zatvora, a njegov saučesnik Šito dobio je četiri godine. Šito je odležao tu kaznu, ali je zbog sličnog dela ponovo u zatvoru. Radivojević je pre napada na Jovanovića već bio osuđen na četiri meseca zatvora jer je drugog učenika, kao i školskog policajca, napao sekirom.
- Šta mi imamo od toga. Kakva god da je kazna nije pravedna u odnosu na ono što su učinili mom deteu i mojoj porodici. Mi više nemamo svoje živote. Umesto da ja i žena razmišljamo o unučetu, gledamo dete koje prolazi agoniju- kaže Nebojša.

Коментари